Da bi deca srećna bila – ljubav, poštovanje, a ne sila
Povodom Dečije nedelje od 5.do 11.oktobra 2026, čiji je slogan:
DA BI DECA SREĆNA BILA – LJUBAV, POŠTOVANJE, A NE SILA
sa roditeljima PU“Dreamland“, delimo edukativan članak
AUTORITET SE NE GRADI NA MOĆI, VEĆ NA LJUBAVI, DOSLEDNOSTI I MUDROSTI RODITELJA
Kombinujući dve glavne komponente roditeljstva mogu se razlikovati četiri tipa roditeljstva ili stila vaspitanja, od kojih izdvajamo važnost razlikovanja autoritarnog od autoritativnog stila. Autoritarno roditeljstvo predstavlja „tradicionalniji“ pristup u kome roditelj vidi, ali ne čuje dete I koje proizilazi iz uverenja roditelja da se dete “oblikuje“ strogim načinima. Uz izostanak emotivne povezanosti sa detetom, te praćenja potreba i prihvatanja deteta onakvog kakvo jeste, kao ključnih veština za kvalitetnu brigu o detetu, kod autoritarnog stila se očekuje potpuna poslušnost, bez participacije, prava na odlučivanje i prava na izbor, pravila postavlja roditelj koji i kažnjava. Roditelj je detetu uzor i onaj kome dete najviše veruje. Kada roditelj vređa dete, kažnjava brzo i bez pogovora, izostaće samopouzdanje, dete će misliti o sebi loše i radiće samo ono što mu se kaže. Deca ne treba da „po/slušaju“ roditelja zato što ga se boje, već zato što ga vole. Stoga autoritativan stil, iako ima visoka očekivanja od deteta, on dete ohrabruje, pruža mu podršku da raste i razvija se i koristi svaku priliku da ga uči veštinama.
Različita izazovna ponašanja deteta su prilike da dete istraži i uči. Kada dete pokazuje prkos ili odbija da prati zahteve, brže i jednostavnije je da se povisi ton, izrekne kazna i sl., ali tako se razvija poslušno dete. Kada je dete prkosno, nužno je da roditelj pokuša da situaciju vidi iz perspektive deteta – šta je to dete istraživalo ili pokušavalo da razume, kakvi zahtevi se postavljaju pred njega i da li dete ima veštine da da upravlja svojim besom. Roditelj nije tu da kazni nepoželjno ponašanje, već da omogući detetu da se razvija i bude sve veštije u primeni poželjnih ponašanja i veština kada naiđe na izazove, kao i da ponudi „vođenje“ tamo gde dete ne ume samo ili nema potrebne veštine samoregulacije. Autoritativan roditelj gradi sa detetom topao odnos, prati njegove potrebe , zna koje veštine dete ima, ume da prepozna šta stoji iza detetovih ponašanja, razume odnosno “čuje“ svoje dete i reaguje adekvatno. Granice koje postavlja, nisu bedemi, niti su pravila u kamen uklesana, već roditelj kreira prilike da dete iskusi šta znači biti odgovoran, samostalan, ravnopravan. Tako deca razvijaju samopouzdanje, postaju sve veštije u samoregulaciji, socijalnim veštinama i dr., spremna su da kritički misle, preispituju sopstvena ponašanja, „čitaju“ ponašanja drugih, uporna su, radoznala, otvorena u komunikaciji , umeju da sarađuju, postižu bolji uspeh u školi i postaju društveno odgovorni građani.
BUDITE, KAO ŠTO JESTE: MUDRIJI I STARIJI OD DETETA I BUDITE KORAK ISPRED DETETA
